U selu Kusadak, u opštini Smederevska Palanka, škola koja bi trebalo da bude mesto sigurnosti i razvoja pretvara se u prostor koji roditelje ostavlja bez odgovora, a decu izlaže svakodnevnom riziku.

Fotografije koje dobijamo prikazuju jedan kontinuitet zapuštanja: plafoni koji prokišnjavaju i buđ koja se širi iznad učionica, zidovi sa pukotinama i rupama kroz koje se vidi unutrašnjost konstrukcije, dotrajale instalacije i prostori ispisani grafitima koji svedoče o potpunom izostanku održavanja i brige. U takvim uslovima nastavu pohađa oko 300 đaka u centralnoj školi, dok je izdvojeno odeljenje u Kosovcu, za najmlađe razrede, u još lošijem stanju.

Problem se ne završava na školi. U vrtiću koji pohađa oko 120 dece, upisi se vrše mimo zakonskih standarda, pa se u prostorijama od oko 15 kvadrata nalazi i do 18 mališana uzrasta od jedne do dve godine, iako bi broj morao biti višestruko manji. Ono što danas funkcioniše u tom prostoru u velikoj meri proizilazi iz angažmana roditelja i meštana, umesto iz sistemske podrške. Čim se u rad umeša politika, ono malo pomaka biva poništeno, a ljudi koji su pokušali da unaprede uslove bivaju skrajnuti.

Prizori iz Kusatka uklapaju se u širi obrazac urušavanja obrazovne infrastrukture u brojnim sredinama širom Srbije, gde dotrajali objekti, nebezbedni zidovi, neadekvatni higijenski uslovi i nedostatak osnovnih sredstava direktno utiču na bezbednost dece i kvalitet obrazovanja. Prostor u kojem deca borave oblikuje njihovo odrastanje, utiče na osećaj sigurnosti i određuje domete nastavnog procesa, pa svaki njegov nedostatak ima neposredne posledice po njihov razvoj.

Zakon jasno definiše minimalne uslove za rad obrazovnih ustanova, uključujući odgovarajuće higijensko-tehničke standarde i prostor koji omogućava ostvarivanje ciljeva obrazovanja i celovit razvoj učenika. Stanje u Kusatku ostaje daleko ispod tog minimuma, zbog čega se ovo pitanje više ne može posmatrati kao lokalni problem ili administrativni propust, već kao direktno ugrožavanje prava deteta na bezbedno i dostojanstveno obrazovanje.

Bezbedna škola predstavlja zakonsku obavezu i osnovno pravo svakog deteta, a ulaganje u obrazovnu i predškolsku infrastrukturu mora da bude prioritet, jer od toga zavise bezbednost, razvoj i budućnost čitavog društva.