Aflatoksin je otrov, koji je kroz kukuruz i stočnu hranu dospeo do naših trpeza, preko mleka. Ova afera otkrivena je 2013. godine, a javnost je bila upozoravana i pre otkrivanja. Umesto rešavanja krize, vlast je menjala dozvoljen nivo aflatkosina u mleku.
Ko je kriv za izlaganje građana trovanju, za nemar i neodgovoronost?
Na sajtu Peščanik, 2014. godine, Raša Karapandža osporio je doktorat Siniše Malog. Uočeno je preuzimanje sadržaja iz raznih izvora, dok isti nisu navedeni u radu. Mali je svoj doktorat „branio“ na Fakultetu organizacionih nauka. Malom nikada nije uručena diploma doktora nauka.
Prošlo je 11 godina od tada, a slučaj još uvek nije dobio sudsko rešenje.
Ko je kriv za donošenje odluke brisanju statusa kulturnog dobra kompleksu Generalštaba i Ministarstva odbrane u Beogradu - bez stručne analize, bez predloga nadležnih institucija i bez postojanja zakonskog osnova, iako obekti nisu izgubili spomeničke vrednosti?
Kako je Siniša Mali postao doktor nauka uprkos svim nepravilnodtima u njegovom radu?
Helikopter Vojske Srbije poleteo je 13. marta 2015. po proceduri, ali je sletanje naređeno mimo nje – da bi mediji mogli da snime dolazak bebe iz Novog Pazara.
Uprkos gustoj magli i upozorenjima, helikopter je preusmeren na civilni aerodrom. Postavljala su se pitanja: zašto nije sleteo na VMA ili u Batajnicu? Zašto se letelo za Beograd, a ne za bolnicu bližu mestu nesreće?
Odgovora nema.
Izveštaji su označeni kao „strogo poverljivo“. Ministar odbrane je nastavio karijeru. Više javno tužilaštvo odlučilo je da „niko nije kriv“.
A sedam ljudi, uključujući bebu i dva lekara – nikada se nisu vratili kući.
Dana 17.3.2025. godine predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, praćen novinarima, ušao je u jedinicu intenzivne nege Urgentnog centra UKCS. Tom prilikom ugroženo je zdravlje izuzetno osetljivih pacijenata povređenih u tragediji u Kočanima, Severna Makedonija. Fizičkim licima je zabranjen ulaz u jedinicu intenzivne nege, a 17. marta je na snazi bila i zabrana poseta u UKCS zbog aktuelne epidemije gripa.
Zahtevamo odgovornost za ovaj incident i pitamo se - Ko je kriv?
Na poljoprivrednom imanju u Staroj Pazovi pod nazivom ,,Jovanjica” novembra 2019. godine razotkrivena je najveća plantaža marihuane u Evropi. U ilegalnoj laboratoriji, prikrivenoj i zataškanoj od strane pripadnika sistema, proizvedeno je više tona iste.
U korumpiranom sistemu, kada pravda postoji samo za određene - čija je ovo odgovornost?
Saobraćajna nezgoda na naplatnoj rampi Doljevac dogodila se 31. januara 2019, kada je vozilo „Koridora Srbije“ udarilo automobil na rampi, usmrtivši Staniku Gligorijević i povredivši više osoba, među njima i tadašnjeg direktora Zorana Babića. Vozač Dejan Stanojević osuđen je na četiri i po godine zatvora. Kontroverze je izazvao nestanak dva minuta snimka nadzornih kamera, koji bi, prema porodici i advokatima, mogao otkriti sve okolnosti nezgode i ko je te noći bio za volanom.
U avgustu 2019. Vučić je izjavio da je pogledao ceo snimak nezgode, nazvao ga “užasnim”, tvrdio da Babić nije bio za volanom i obećao da će tražiti da snimak bude javno dostupan. U aprilu 2021. izjavio je da snimak ipak nema, da ga niko nije tražio i da ga nije dostavio jer ga niko nije pitao.
Ko je kriv za izazivanje straha i panike 15. marta 2025. godine u 19.11 časova duž Ulice kralja Milana, tokom mirnog protesta i 15 minuta tišine u znak sećanja na tragično nastradale u Novom Sadu?
U Novom Sadu 01. novembra 2024. urušila se nadstrešnica krila B, na Železničkoj stanici. Sa sobom je odnela 16 života. Nakon pritisaka objavljen je tek deo dokumentacije projekta, koja ni 6 meseci kasnije, nije kompletna. Projekat prate brojne nelogičnosti poput te da radovi na staničnoj zgradi nisu prijavljeni sve do 16. oktobra 2024. godine, tri meseca nakon svečanog otvaranja. Bio to ljudski nemar ili greška, neko mora da odgovara za to.
Ko je kriv za pad nadstrešnice?
14. 2. 2025. godine, u Osnovnoj školi „Slobodan Bajić Paja” u Pećincima, u toku 4. časa u prvoj smeni, pao je deo maltera sa zida na dve učenice 6. razreda. Devojčice nisu zadobile teže povrede. Plafon se obrušio direktno na njih, te je to treći put da dolazi do povreda od odvaljivanja plafona u toj školi, ali i dalje nema reakcija na to.
Ko je kriv za pad plafona u OŠ „Slobodan Bajić Paja” u Pećincima?
Kuća novinara Milana Jovanovića zapaljena je u noći 11. decembra 2018. godine, jer se usudio da traga za istinom. Zbog pisanja o zloupotrebama u Opštini Grocka, dok su on i njegova supruga Jela spavali, te noći je u njihovu garažu ubačen molotovljev koktel. Plamen se ubrzo proširio i progutao njihov dom, ali nije progutao istinu.
Ovo nije samo napad na jednog čoveka, već pokušaj zastrašivanja i utišavanja svih koji se usude da se suprotstave korupciji.
Zašto je pravda za ugrožavanje bezbednosti novinara spora, a neretko i nedostižna?
Tokom pandemije COVID-19, srpske vlasti su na vrlo netransparentan način nabavljale preko potrebne respiratore koji su služili za održavanje u životu hospitalizovane životno ugrožene pacijente. Vlast je bez javnih tendera i dodatnih detalja o nabavci respiratora pribavljala ove instrumente po upitnim cenama i upitnom kvalitetu, a često bez javnih informacija o tome odakle su nabavljeni i gde je veliki broj tih respiratora završio.
Uprkos reakciji javnosti i podnošenju krivičnih prijava protiv korupcije i zloupotrebe javnih sredstava, nadležne institucije nikada nisu ispitale slučaj spornih respiratora, njihovog porekla i kvaliteta. U vrlo kriznoj situaciji smo svedočili obmanama i netransparentnosti vladajuće stranke. Ovo je bio samo jedan od brojnih koraka koji vode ka nepoverenju u državne institucije i nadležne organe.
Kada ćemo imati pravo na istinu?
Od 2018. godine među stručnjacima i građanima vlada zabrinutost povodom potencijalne realizacije projekta „Jadar“ kompanije Rio Tinto. Od tada građani Republike Srbije organizuju proteste, koji svoj vrhunac dostižu leta 2024. Prema podacima Arhiva javnih skupova, 10. avgusta 2024. godine 50 000 ljudi je bilo na ulicama.
Tehnologija ekstrakcije litijuma iz ruda, poput jadarita, sasvim je dovoljan povod za brigu. Masovno kršenje zakona od strane kompanije Rio Tinto, kao i ćerke kompanije “Rio Sava exploration”, obustavljanje projekta 2021. godine, a zatim ponovno nastavljanje sa projektom 2024. godine vraćanjem Prostornog plana na snagu, netransparentnost u radu, dizajniranje zakona i propisa kako bi se jednom stranom projektu dao legitimitet u očima javnosti, kao i apsolutno nefunkcionisanje nadležnih institucija i ministarstava dodatno i opravdano stvaraju strah i nepoverenje za bezbedno sprovođenje projekta.
Zakonske regulative o dozvoljenoj koncentraciji teškim metala u vodi i zemljištu su obesmišljene njihovim višestrukim podizanjem. Veće količine metala, poput bora, u zemljištu i vodi inhibitorno deluju na rast biljaka. Kod ljudi dovode do oštećenja organa ili smrti. Istražne bušotine rudnika su dovele do značajnog zagađenja poljoprivrednog zemljišta, podžemnih voda i reka Korenite i Jadra.
Projekat „Jadar“ je od strane kompanije i pojedinih državnih funkcionera predstavljen javnosti kao ključan za „zelenu tranziciju„“ u Srbiji. Uništavanje terena i plodnog zemljišta, zarad rudnika, kontaminacija reka, zemljišta, podžemnih voda i akumuliranje toksičnog rudnog otpada, čije rešenje i odlaganje i dalje nije skroz razjašnjeno, ne zvuči tako zeleno. Ekstrakcija litijuma iz rude je veoma zahtevna u pogledu potrošnje resursa i energenata, a dolazi i do akumulacije velike količine CO2. Zašto se ovakav metod ekstrakcije prioritizuje u Srbiji, kada je povoljnost za mineralizaciju veća u zemljama poput Nemačke, Francuske, Austrije, Španije?
Litijum-jonske baterije imaju ograničen kapacitet koji vremenom opada. Najveći deo električne energije u Srbiji se dobija iz termoelektrana (sagorevanjem uglja niskog kvaliteta i kalorične vrednosti)- da li su zaista potrebne litijum-jonske baterije za zelenu tranziciju? Litijum-jonske baterije samo sakrivaju od potrošača emisiju CO2. U Srbiji nije prioritet korišćenje bioobnovljivih izvora energije i drugih koraka ka zelenoj tranziciji, već otvaranje rudnika strane kompanije isključivo zbog evropskog interesa, što postaje očigledno kada se projekat „Jadar„“ našao na spisku potencijalnih evropskih stateških projekata u skladu sa Zakonom o kritičnim sirovinama. Za prvu fazu prerade rude koriste se ogromne količine koncentrovane kiseline. Pruge za teretne vagone su na granici neupotrebljivosti i svedoci smo konstantnih havarija usledi izlivanja i prevrtanja vagona. Tansport jake koncentrovane kiseline bila dodatna ekološka katastrofa mimo rudnika.
U pitanje se dovodi upotreba litijum-jonskih baterija u budućnosti.
Zvezdan Terzić - optužen za zloupotrebe prodaje igrača i da je nezakonito prisvojio 1,1 milion nemačkih maraka. Takoðe je omogućio da inostrane firme, čije vlasništvo nije utvrðeno, zarade 3,3 miliona.
Suđenje je počelo u januaru 2011. godine, a Terzić je u međuvremenu postao direktor fudbalskog kluba „Crvena zvezda“. Učinio je to, kako je sam ispričao, na insistiranje Aleksandra Vučića, tada prvog potpredsednika Vlade.
Ono je trajalo 12 godina i za to vreme održano je svega 18 puta. Suđenje je odlagano zbog nedolaska optuženih, a zbog promena sudija više puta je počinjalo ispočetka.
Brojna odlaganja išla su naruku Terziću pošto su zastarele dve od tri optužbe protiv njega što je konstatovala sudija Ana Trifunović Đuričković kad je u julu prošle godine obrazlagala oslobađajuću presudu
Zašto je suðenje odlagano toliko puta? Zašto je Terzić tokom optužbe dobio funkciju u fudbalskom klubu „Crvena Zvezda”?
Oliver Ivanović, jedan od retkih političara koji je na Kosovu kritikovao i Beograd i kriminalne strukture Srpske liste, ubijen je 16. januara 2018. s leđa, sa šest hitaca u leđa i noge, ispred svoje kancelarije u Severnoj Mitrovici.
Mesecima pre toga bio je meta medijske hajke na TV Pink i u prorežimskim tabloidima.
Glavni osumnjičeni povezani su sa bezbednosnim strukturama i kriminalom, ali nikada nisu procesuirani.