U četvrtak je na Medicinskom fakultetu prikazan obrazac u kojem se univerzitetski izborni procesi ne rešavaju unutar akademske zajednice, već pod uticajem struktura vlasti koje se prelivaju u sam fakultet, uz ključnu ulogu uprave i studentskih mehanizama koji deluju u tom okviru.

Izborni proces za parlament je obeležen ozbiljnim nepravilnostima u glasačkom materijalu i prebrojavanju, što je dovelo do osporavanja rezultata od strane studenata i zahteva za ponovno brojanje u uslovima javnosti i kontrole.

U prethodnih godinu i po dana pokazali smo da ne odustajemo od borbe za transparentnost i legitimne procese u svakom prostoru u kojem se donose odluke koje se tiču naše budućnosti, uprkos kontinuiranom pritisku institucionalnih i državnih struktura koje pokušavaju da zadrže kontrolu nad svim mehanizmima odlučivanja i da ograničavanje tih procesa učine normom. I pored toga istrajavano u stavu da se nijedan proces koji se tiče univerziteta ne može zatvarati pred javnošću i studentima, niti se može prihvatiti bilo kakav oblik kontrole koji dolazi spolja i ukida mogućnost stvarnog uvida i učešća.

U trenutku kada je u toku bio nadzor nad ponovnim prebrojavanjem, policija pristupa potiskivanju studenata koji su se nalazili ispred dekanata.

Pripadnici obezbeđenja Univerzitetskog kliničkog centra Srbije razbijaju stakla na dekanatu, nakon čega situacija prerasta u fizičku eskalaciju u kojoj jedan student tokom policijske sile zadobija povrede u predelu glave.

Koga štiti policija dok se razbija staklo na dekanatu?

Ko su ti studenti koje policija direktno štiti i prati iz dekanata?

Zašto je uopšte policija neophodna na izborima za jedan studentski parlament?

Jasno je da se univerzitetski prostori sve češće stavljaju pod kontrolu policijskih snaga. Od prostorija rektorata do fakultetskih dekanata, prisustvo sile u unutrašnjim akademskim pitanjima više ne predstavlja izuzetak, beć ustaljeno sredstvo zastrašivanja i sile.

I upravo tu prestaje iluzija o autonomiji kao nečemu što se podrazumeva. Autonomija univerziteta se ne brani deklaracijama, već stvarnim odsustvom sile iz njegovih hodnika. Kada policijski kordon postaje odgovor na studentski spor, postavlja se pitanje šta je od te autonomije uopšte ostalo u praksi.

Što se nas tiče, mi ćemo našu univerzitetsku slobodu i naše pravo na istu braniti do kraja!