Захтеви

Објава целокупне документације која се тиче реконструисања Железничке станице у Новом Саду која је тренутно недоступна јавности.

Студенти су захтевали да се објави комплетна документација у вези са реконструкцијом Железничке станице у Новом Саду. Првобитни одговор на овако постављен захтев био је да документацијом располаже само Тужилаштво, да би убрзо након тога она била непотпуно објављена од стране других државних органа. Наше колеге са техничких факултета, као и из Удружења архитеката Србије, уочиле су да у објављеним документима недостаје кључна документација неопходна за утврђивање кривичне одговорности лица која су руководила реконструкцијом Железничке станице и била на њој ангажована.

Конкретно недостају уговори који показују ко је шта радио на Железничкој станици и колико је то коштало, зашто је цена реконструкције скочила пет пута, као и ко је одговоран што је Железничка станица два пута свечано отварана без употребне дозволе.

Влада Републике Србије је 12. децембра наложила Министарстсву грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре (МГСИ) да објави сва документа која том министарству „стоје на располагању“ и која се „тичу могућег извршења кривичног дела услед обрушавања надстрешнице на станичној згради у Новом Саду“. Оваква формулација оставља простор Министарству да не објави неки документ јер га нема на располагању или сматра да није у вези са обрушавањем надстрешнице. Као последица наведеног, објављеноје 195 докумената наспрам 857 колико их има Тужилаштво.

Детаљним ишчитавањем објављених докумената уочили смо недостатке, од којих као кључне издвајамо:

  • Уговоре са извођачима и подизвођачима
  • Привремене и окончане ситуације, рачуни и фактуре
  • Тендерску документацију за извођаче и подизвођаче

Документ 03 од 9.10.2017.

Пројектни задатак за израду идејног пројекта са Студијом оправданости модернизације, реконструкције и изградње пруге БГ-СУ-државна граница.

НЕДОСТАЈЕ:

  • Технологија извођења радова и Предлог технологије, организације и динамике извођења радова у складу са карактеристикама пројектованих објеката (налог из пројектног задатка).

Документ 04 од 13.12.2017.

Решење о образовању Заједничке комисије за КВАЛИТАТИВНУ, КВАНТИТАТИВНУ И ФИНАНСИЈСКУ КОНТРОЛУ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ која је предмет Уговора о изради Идејног пројекта са Студијом оправданости за деоницу пруге НС-СУ-државна граница.

НЕДОСТАЈУ:

  • Уговор о изради ИДП са Студијом оправданости за деоницу пруге НС-СУ-државна граница (Келебија) број 340-01-00493/2017-04 од 20.10.2017. између РС, Саобраћајног института ЦИП и Инфраструктуре железнице Србије ад.
  • Предуговор о изради Студије изводљивости за модернизацију пруге БГ-СУ-државна граница (Келебија) од 14.4.2015. број 340-01-00073/2015-01 између РС и Саобраћајногинститута ЦИП.

Документ 10 од 6.8.2020.

ИЗВЕШТАЈ о извршеној стручној контроли Студије оправданости и ИДП-а.

НЕДОСТАЈУ:

  • Локацијски услови од 6.4.2020.

Документ 54 од 12.9.2022.

Извештај стручног надзора о прегледу Пројекта конструкције 2/9.1.1.1. – статички прорачун – Верзија 3 Пројекта за извођење (ПЗИ).

Документ 56 од 12.9.2022.

Извештај стручног надзора о прегледу Пројекта конструкције 2/9.1.1.1. – детаљи арматуре и челика - Верзија 3 Пројектазаизвођење (ПЗИ).

НЕДОСТАЈУ:

  • Верзије 1, 2 и 3 ПЗИ Пројекта конструкције.

Документ 57 од 12.10.2023.

Извештај стручног надзора о прегледу Пројекта архитектуре – Пројекта за извођење (ПЗИ) – Верзија 4

НЕДОСТАЈУ:

  • Верзије 1,2,3 и 4 ПЗИ Пројекта конструкције

Документ 36 од 28.2.2024.

Нацрт Одлуке инжењера у вези са додатним радовима по инструкцијама финансијера / наручиоца који ће бити предмет Анекса 4.

НЕДОСТАЈУ:

  • Прилог нацрта одлуке инжењера.
  • Одлуке инжењера у вези са додатним радовима или понуда за додатне радове који ће бити предмет Анекса 1.
  • Анекс 1
  • Понуда за додатне радове који ће бити предмет Анекса 2
  • Анекс 2
  • Понуда за додатне радове који ће бити предмет Анекса 3
  • Анекс 3

Документ 57 од 12.10.2023.

Извештај стручног надзора о прегледу Пројекта архитектуре – Пројекта за извођење (ПЗИ) – верзија 4

НЕДОСТАЈУ:

  • Верзије 1, 2, 3 и 4 ПЗИ Пројекта конструкције

Документ 38 од 8.3.2024.

Разматрање предлога Одлуке о прихватању и потписивању Анекса 4 комерцијалног уговора од 07.07.2018.

НЕДОСТАЈУ:

  • Одлука инжењера од 25.10.2022., одлука инжењера од 3.10.2022., одлука инжењера од 8.3.2024.
  • Нацрт Анекса 4 са табелом цена

У СКЛАДУ СА:

  • Правилником о садржини и начину вођења стручног надзора („СЛ. Гласник РС“, бр. 22/2015 и 24/2017)
  • Посебном узансом о грађењу („Сл лист СФРЈ“, бр. 18/77)

НЕДОСТАЈУ:

  • ГРАЂЕВИНСКИ ДНЕВНИК
  • ГРАЂЕВИНСКА КЊИГА
  • КЊИГА ИНСПЕКЦИЈЕ
  • ЗАПИСНИК О УВОЂЕЊУ ИЗВОЂАЧА У ПОСАО
  • ЗАПИСНИК О ПРИМОПРЕДАЈИ РАДОВА И ЗАПИСНИК О КОНАЧНОМ ОБРАЧУНУ
  • АТЕСТИ НА УГРАЂЕНЕ МАТЕРИЈАЛЕ

Указујемо да циљ овог захтева није само да се документација учини доступном јавности, већ да се подстакне Тужилаштво да у оквиру свог система функционисања исту прегледа, те да након тога предузме кораке који су предвиђени законом.

Захтевамо потврду надлежних органа о идентитету свих лица за која постоји основана сумња да су физички напала студенте и професоре, као и покретање кривичних поступака против њих. Такође захтевамо разрешење поменутих лица уколико се покаже да су иста јавни функционери.

Због неажурности МУП-а у погледу наведеног захтева, редовни професор и декан Факултета драмских уметности (ФДУ) је 2.12.2024. у име факултета поднео кривичну пријаву Трећем основном јавном тужилаштву. Поднета кривична пријава се односи на лица за која постоји основана сумња да су дана 22.11.2024. физички насрнула на студенте и професоре поменутог факултета, те да су извршила кривично дело Насилничко понашање као и Насилничко понашање на јавном скупу или спортској приредби.

Наведена лица, која је идентификовало Више јавно тужилаштво у Београду, су:

  1. Милија Колџић
  2. Александар Јокић
  3. Душан Костић
  4. Милена Алексић
  5. Иван Станишић

Поменути захтев се односи како на наведена лица, тако и на свако будуће лице које буде физички напало студенте и професоре и сва друга лица која учествују у мирним грађанским окупљањима.

Према информацијама доступним јавности, исти захтев се проширује и на лица чији идентитет још увек није потврђен од стране надлежних органа, а за која се сумња да су:

  1. Татјана Макевић Николић
  2. Дражен Ђурђић, председник општине Сремски Карловци
  3. Миљан Врачаревић
  4. Предраг Веселиновић
  5. Младен Раденковић, начелник одељења за јавни ред и мир ПУ Београд
  6. Александар Чавић, одборник у Скупштини града Београда
  7. Петар Чавић
  8. Гаврило Ковачевић, председник градске општине Земун
  9. Дејан Пауновић, повереник општинског одбора Раковица
  10. Игор Ђогић
  11. Весна Чингелић, чланица Већа општина Раковица
  12. Ђоко Ненадић
  13. Стефан Пантелић Стефановић, члан Већа Градске општине Нови Београд
  14. Лука Рогановић

Поред покретања кривичног поступка против лица која су физички нападала професоре и студенте, и за која ће се то тек потврдити, а ако се испостави да су та лица јавни функционери, у смислу чл. 2, ст. 1, тач. 3-4 Закона о спречавању корупције и чл. 112, ст. 3 Кривичног законика, упоредо захтевамо да се иста разреше дужности.

Одбацивање кривичних пријава против ухапшених и приведених студената на протестима, као и обустава већ покренутих кривичних поступака.

У претходном периоду представници власти су констатовали да су сви учесници грађанских протеста пуштени на слободу. Међутим, то се не сматра успуњењем захтева.

Разлог који стоји иза тога јесте тај што пуштање на слободу из притвора не гарантује да та лица неће бити кривично гоњена, нити да против њих неће бити донета осуђујућа пресуда. У складу с изнетим, захтевамо да се против свих студената и професора учесника грађанских протеста одбаце кривичне пријаве, а уколико је кривични поступак у току, да се исти обустави.

Повећање буџета за високо образовање у износу од 20%

Издвајања за високо образовање предвиђена Законом о буџету Републике Србије за 2025. годину из извора Општих прихода и примања буџета износе 60,15 милијарди динара. У састав издвајања за високо образовање улазе ставке буџета Више и универзитетско образовање (глава 26.4), Студентски стандард (глава 26.5) и Криминалистичко полицијски универзитет (глава 15.1).

Студенти су са пуним правом захтевали повећање у износу од 20% претходно поменутих средстава (тј. повећање за око 12,03 милијарди динара, односно 102,8 милиона евра), које би ниво улагања у високо образовање приближило нивоу улагања земаља централне и источне Европе (1,71%БДП, према методологији OECD).

Зашто захтев није испуњен?

Најављено је повећање „материјалних трошкова“ за 20% које би довело до повећања укупног буџета у износу од тек 4% (тј. 22 милиона евра). „Материјални трошкови“, дакле, означавају тек сегмент буџета за Више и универзитетско образовање.

Уместо захтеваног побољшања квалитета високог образовања, део јавности доведен је у заблуду да је захтев испуњен.

Образложење захтева

Доступност, приступачност и квалитет високог образовања су стандард прогресивног друштва и његово финансирање не сме бити упитно. Држава је дужна да обезбеди услове у којима је високо образовање избор који је доступан свима, уз квалитет који је конкурентан на светским ранг-листама универзитета. Пребацивањем финансијског терета са студената на примања из буџета значајно би се олакшали услови студирања на свим нивоима студија, те би се омогућила већа партиципација финансијски угрожених категорија друштва у високом образовању.

Стога, захтевамо увођење новог давања које би, након измене и допуне Закона о високом образовању, факултетима обезбедило средства у висини од 50% укупне вредности ЕСПБ бодова које би студенти иначе плаћали. Тиме би се издвајања за високо образовање повећала, без промене саме цене ЕСПБ бода (коју одређују факултети), а студенти би плаћали 50% нижу школарину од целокупног износа. Сматрамо да је ово први корак ка бесплатном образовању. Даље, захтевамо да се остатак средстава равномерно расподели између осталих ставки буџетских глава Студентски стандард и Више и универзитетско образовање, изузимајући зараде и др. приходе запослених.

Напомињемо и да ограничени капацитети факултета за бављење научно-истраживачким радом спутавају друштво у погледу технолошких и економских потенцијала, док недовољно финансирање истраживања последично доводи до девалуације стручног кадра и подстиче његово исељавање из земље.

Због свега наведеног, захтевамо да Влада на основу чл. 123 тч. 4 Устава Републике Србије и чл. 150. ст. 1. а у вези са чл. 171. Пословника Народне скупштине, поднесе Народној скупштини Предлог о изменама и допунама Закона о буџету Републике Србије за 2025. годину, у сврхе повећања буџета за високо образовање у износу од 12,03 милијарде динара. Такође. захтевамо измену и допуну Закона о високом образовању у којем би се држава обавезала на учешће од 50% од укупне вредности ЕСПБ бода. Сматрамо да су захтеви испуњени када Народна скупштина коначно усвоји поднети Предлог у изворном облику, уз захтевану измену и допуну Закона о високом образовању. Подсећамо да је у складу са чл. 106 Устава Републике Србије могуће и сазивање ванредног заседања, што би довело до скорије деблокаде факултета, под условом да су претходно испуњена прва три захтева. Испуњењем ових захтева, ниво издвајања за високо образовање износио би 110,55 милијарди динара и удео издатака за високошколско образовање у Србији би тиме достигао 1,11% бруто домаћег производа, што сматрамо минималним прихватљивим нивоом улагања и у будућим Законима о буџету.

Спровођење детаљне истраге надлежних органа ради утврђивања свих околности и одговорности у вези са појавом која је изазвала страх и панику 15. марта 2025. године у 19.11 дуж Улице краља Милана, током мирног протеста и 15 минута тишине у знак сећања на трагично настрадале у Новом Саду.

У суботу, 15. марта 2025. године, током мирног протеста и одавања поште настрадалима у Новом Саду, дошло је до појаве непознатог порекла, која је изазвала страх и панику међу грађанима. Имајући у виду озбиљност овог догађаја и потенцијалне безбедносне импликације, а у складу са законским обавезама надлежних органа у области очувања јавног реда, мира и безбедности грађана, захтевамо спровођење детаљне истраге, као и утврђивање свих релевантних околности, укључујући:

  1. Идентификацију примењене технологије и локације са које је изазвана неидентификована појава;
  2. Утврђивање правног основа и сврхе примене неидентификоване технологије, као и утврђивање основаности и оправданости њене примене 15. марта 2025. године;
  3. Идентификацију налогодавца и извршилаца који су предузели радњу која је довела до неидентификоване појаве, те покретање одговарајућег поступка у складу са законом, без одлагања;
  4. Начин на који ће Министaрство унутрашњих послова и други надлежни органи убудуће спречити неосновану и неоправдану примену неидентификоване технологије као средства принуде током мирних окупљања грађана.

Овај захтев произлази из потребе за заштитом права грађана на мирно окупљање, које је јасно дефинисано Уставом Републике Србије и Законом о јавном окупљању. Права на слободу окупљања и изражавања мишљења представљају једне од основних стубова демократског друштва. Евидентно је да је ово чин застрашивања грађана и нарушавање основних људских права.

Према Закону о јавном тужилаштву, од носилаца јавнотужилачке функције очекује се да стручно, савесно, непристрасно, правично и без непотребног одлагања врше ту функцију, као и да се поштује самосталност у раду јавног тужилаштва.
Према Закону о полицији, од припадника Министарства унутрашњих послова очекује се да се понашају професионално, да делају непристрасно и деполитизовано, као и да поштују законске прописе.

Утврђивање чињеница и конкретне одговорности за примену неидентификоване технологије која је употребљена као средство принуде током мирног одавања поште настрадалима у Новом Саду представља кључни корак ка осигурању заштите људских права и спречавању сличних појава у будућности.

Одговорност и заштиту пацијената

Неки од пацијената који су тешко повређени у стравичном пожару у месту Кочани у Северној Македонији превезени су на лечење у Београд и смештени на одељење за интензивну негу Ургентног центра Универзитетског клиничког центра Србије (УКЦС).

Дана 17. марта 2025. године у јединицу интензивне неге ушао је велики број физичких лица укључујући председника Републике Србије, министра здравља у оставци и новинарску екипу. Ова лица су прекршила низ хигијенских мера које имају за циљ заштиту пацијената од ризичних фактора који могу до доведу до озбиљног угрожавања здравља и живота пацијената. Пропусти, између осталог, укључују: некоришћење адекватне обуће и одеће, некоришћење адекватне заштитне опреме за аудиовизуалну опрему, неправилно ношење заштитног мантила, уклањање заштитне маске приликом давање изјава за медије, додиривање пацијената без коришћења заштитних рукавца.

На интензивној нези су се налазили пацијенти чије их стање имунодефицијенције, настало због термичког оштећења коже, ставља у екстреман ризик од инфекција које би извесно угрозиле њихово здравље и живот, а од којих су посебно опасне и етички и професионално недопустиве превентабилне болничке инфекције. Овим пропустима флагрантно су прекршена правила медицинске струке и етике. Фотографије и видео записи који приказују тешко повређене пацијенте објављени су у домаћим медијима. Напомињемо да су ови пацијенти страни држављани, међу којима велики број малолетних лица. Неки од записа доказују и приступ неовлашћеног лица температурној листи пацијента, а која представља поверљив медицински документ. Јавност је изјавом председника Републике Србије за медије стекла увид и у поверљиве медицинске информације које су изнете на следећи начин:

„Имао сам прилику да обиђем лица која су повређена у ужасној трагедији у Кочанима у Северној Македонији. Овде на Клиничком центру лежи деветоро њих. Ја сам обишао претходно њих двоје, онда смо заједно обишли њих седморо. Последње лице које смо обишли је у животној опасности, остали нису, иако то не би требало да се каже. Степен опекотина је од четири посто, да не бих плашио породице, до много вишег нивоа.”

Указујемо на два стручна, правна и етичка преступа, који су овом приликом учињени. Први преступ односи се на улазак председника Републике и бројних чланова новинарских екипа у јединицу интензивне неге једне од најугледнијих здравствених установа у Србији, и то без одговарајуће заштите, чиме је угрожено здравље пацијената са опекотинама који су подложни инфекцијама. Једна од фотографија показује чак да председник Републике без заштитних рукавица додирује таквог пацијената.

Подсећамо да је 13. јануара 2025. године, у циљу превенције и контроле ширења респираторних инфекција, Централна комисија за болничке инфекције УКЦС увела забрану посета хоспитализованим пацијентима на свим клиникама УКЦС.

Подсећамо и да је у члану 9 Закона о правима пацијената (ЗПП) прописано да пацијент има право на благовремену и квалитетну здравствену услугу, у складу са својим здравственим стањем и утврђеним стручним стандардима. Право на квалитет здравствене услуге подразумева одговарајући ниво пружања здравствених услуга и хуманог односа према пацијенту. У члану 10 ЗПП гарантовано је право пацијената на безбедност у остваривању здравствене заштите и у том смислу здравствена установа је дужна да се стара о безбедности у пружању здравствене заштите, као и да континуирано прати факторе ризика и преузима мере за његово снижење.

Здравствена установа и одговорна лица у тој установи која допусте да велики број неовлашћених и неадекватно обучених лица уђе на одељење интензивне неге и снима, фотографише и, чак, додирује тешке пацијенте крше елементарна правила струке и протоколе у поступању с имунокомпромитованим пацијентима.

Други преступ тиче се јавног изношења података о здравственом стању пацијената.

Подсећамо да је Србија потписала и ратификовала Конвенцију о лјудским правима и биомедицини, којом је прописано да свако има право на поштовање приватног живота у вези са информацијама о своме здрављу (члан 10 Конвенције). Европски суд за људска права у својој пракси нарочито инсистира на заштити права на поштовање приватности у контексту заштите података о здрављу. Дужност је државе не само да обезбеди услове за уживање права на достојанство и приватност, него и да активно обезбеди да се та права НЕ повређују.

Подсећамо да је у члану 21 ЗПП прописано да подаци о здравственом стању представљају нарочито осетљиве податке о личности пацијента. Те податке су дужни да чувају сви здравствени радници и сарадници, као и сва друга лица запослена у здравственим установама и организацијама здравственог осигурања, којима су ти подаци доступни искључиво зарад обављања њихове законом уређене делатности. Свако ко неовлашћено, односно без пристанка пацијента или законског заступника, износи у јавност податке о туђем здравственом стању, одговоран је за одавање нарочито осетљивих података. Наведена лица могу бити ослобођена дужности чувања здравствених података пацијената само на основу писменог пристанка пацијента, односно његовог законског заступника, или на основу одлуке суда (члан 22 ЗПП). Повреда обавезе чувања нарочито осетљивих података о личности пацијента прекршајно је санкционисана.

Подсећамо и да је Кодексом медицинске етике Лекарске коморе Србије (ЛКС) прописано да у професионалну тајну спадају сва сазнања лекара о пацијенту и о његовом личном, породичном и социјалном окружењу, као и све информације у вези са утврђивањем, лечењем и праћењем болести до којих је дошао приликом обављања позива. Тајна се одаје само у потребној мери и само одговарајућој особи којој су те информације потребне ради спречавања последица. Поврх тога, када је то допуштено, подаци о пацијенту могу бити саопштени само на начин на који је анонимност пацијената обезбеђена. При томе, мора бити обезбеђено поштовање личног достојанства пацијента. Сматрамо да је одговорност Лекарске коморе Србије да се без одлагања огласи о бескрупулозном кршењу свих професионалних и етичких принципа лекарске струке.

Имајући у виду све што је речено, ЗАХТЕВАМО покретање поступка за утврђивање одговорности и разрешење директора УКЦС проф. др Јелене Друловић, директора Ургентног центра УКЦС доц. др Марка Ерцеговца начелника одељења интензивне неге Ургентног центра УКЦС доц. др Душана Мицића због тога што су омогућили односно нису спречили:

  • неовлашћени улазак физичких лица на одељење интензивне неге Ургентног центра УКЦС и то без адекватне заштитне опреме, чиме је створена повећана опасност по здравље и живот имунокомпромитованих пацијената;
  • неовлашћени улазак новинарских екипа на одељење интензивне неге Ургентног центра УКЦС и фотографисање и снимање пацијената који су тамо збринути, чиме је повређено лично достојанство и створена повећана опасност по здравље и живот имунокомпромитованих пацијената;
  • саопштавање поверљивих медицинских података о стању пацијената који су смештени на одељење интензивне неге Ургентног центра УКЦС неовлашћеним лицима, а које је председник Републике Србије изнео у јавност, чиме је повређено достојанство пацијената, миран породичан живот и право на приватност тих пацијената.

ЗАХТЕВАМО покретање прекршајних поступака против здравствене установе, одговорних лица у здравственој установи и здравствених радника који су прекршили обавезу чувања нарочито осетљивих података о личности пацијента супротно одредбама чл. 21 и 22 ЗОПП.

ЗАХТЕВАМО и да се изврши ванредна спољна контрола квалитета стручног рада Ургентног центра УКЦС у складу са чланом 191 Закона о здравственој заштити (ЗЗЗ) те да се закључак и препоруке о извршеном надзору ставе на увид јавности, уз поштовање заштите података о личности.

ЗАХТЕВАМО ванредни инспекцијски надзор над радом Ургентног центра УКЦС те да се извештај о утврђеним повредама и датим препорукама стави на увид јавности у складу са чланом 246 ЗЗЗ и Законом о инспекцијском надзору, уз поштовање заштите података о личности.

ЗАХТЕВАМО да без одлагања изврши надзор над спровођењем Закона о заштити података о личности у Ургентном центру УКЦС, односно спроведе инспекцијски надзор у складу са својим овлашћењима из члана 78 и 79 Закона о заштити података о личности.

ЗАХТЕВАМО да нас директор Ургентног центра УКЦС и начелник одељења интензивне неге Ургентног центра УКЦС без одлагања обавесте о протоколима за поступање у јединицама интензивне неге.

ЗАХТЕВАМО од председника Етичког одбора УКЦС да без одлагања сазове и одржи јавну седницу Етичког одбора и да студентима Медицинског факултета у блокади и јавности доставе писмени налаз и мишљење о томе да ли је 17. марта 2025. године дошло до повреде Етичког и Пословног кодекса пуштањем неовлашћених лица у јединицу интензивне неге Ургентног центра УКЦС.

ЗАХТЕВАМО од Заштитника грађана да у складу са чланом 27 Закона о заштитнику грађана спроведе поступак контроле рада Ургентног центра УКЦС у вези са повредом права из области здравствене заштите и угрожавањем здравља и живота пацијената на дан 17. марта 2025. године.