Април се традиционално обележава као месец здравља и представља идеалну прилику да се подсетимо колико су превенција болести и промоција здравља кључне за дуг и квалитетан живот.

Промоција здравља подразумева оснаживање људи да преузму контролу над сопственим здрављем и факторима који на њега утичу, кроз едукацију, развој здравих навика и шире друштвене мере. Она укључује активности усмерене на целу популацију, али и на групе са повећаним ризиком од болести.

Превенција болести обухвата конкретне мере и интервенције на нивоу појединца и целе популације, чији је циљ да се смање учесталост болести, фактори ризика и њихове последице.

Како изгледа промоција здравља у пракси?

Промоција здравља усмерена је на промену понашања и животног окружења. Она обухвата едукацију и дизање свести о:

• употреби дувана и алкохола
• правилној исхрани и борби против гојазности и потхрањености
• физичкој активности
• бризи о менталном здрављу
• превенцији повреда и злоупотребе психоактивних супстанци
• унапређењу сексуалног и репродуктивног здравља
• ХИВ-у и полно преносивим болестима
• борби против насиља у породици и заштити жртава

Ове активности су мале промене у свакодневном животу које могу направити велику разлику на дуже стазе. Међутим, неопходно је непрекидно радити на подизању свести о њиховом значају, што захтева сарадњу различитих сектора: здравства, образовања, социјалне заштите и заједнице у целини.

Зашто је превенција важна?

Савремена медицина јасно показује да је болести често лакше „спречити него лечити“. Велики број хроничних обољења, попут кардиоваскуларних болести, дијабетеса и малигних обољења, развија се постепено, често без симптома у раним фазама.

Захваљујући превентивним прегледима и правовременом реаговању, болести се могу открити у почетној фази, лечење је једноставније и успешније, смањује се ризик од компликација и побољшава се квалитет живота.

Супротно томе, касно откривање болести често доводи до тежих исхода, дуготрајног лечења и трајних последица.

Нивои превенције

1. Примарна превенција – спречавање настанка болести

Примарна превенција обухвата мере које имају за циљ да спрече појаву болести. То укључује: промоцију здраве исхране и правилне суплементације, редовну физичку активност, едукацију о факторима ризика (пушење, алкохол, стрес), унапређење социјалних и економских услова живота, одржавање оралне и денталне хигијене, вакцинацију деце, одраслих и старијих, као и заштиту након излагања инфективним болестима.

2. Секундарна превенција – рано откривање

Секундарна превенција се односи на правовремено препознавање болести, када су шансе за излечење највеће. Обухвата: организоване скрининг програме, лабораторијске и дијагностичке прегледе, рано увођење терапије код откривених стања.

3. Терцијарна превенција – спречавање компликација

Овај ниво укључује: рехабилитацију, редовне контролне прегледе, терапију и праћење хроничних болести.

Шта сами можете да учините за очување свог здравља и превенцију болести?

Пре свега, важно је да ослушкујете сопствено тело. Умор, бол, несаница или пад енергије често су први сигнали да нешто није у равнотежи. Не игноришите их и не одлажите прегледе – благовремена реакција прави огромну разлику.

Када је реч о свакодневним навикама, основа здравља лежи у нама самима и малим променама које, уз истрајност, доносе велике резултате: 

Крећите се редовно. Не брините о томе да све буде савршено. Брза шетња, лагано трчање, вожња бицикла или вежбе код куће већ значајно смањују ризик од бројних болести и доприносе како физичком, тако и менталном здрављу. Континуитет је важнији од интензитета.

Водите рачуна о исхрани. Трудите се да ваши оброци буду разноврсни, уносите здраве масти, протеине и угљене хидрате, више поврћа, воћа, интегралних житарица и што мање прерађене хране, шећера и засићених масти. Не прибегавајте дијетама, већ дугорочно одрживим навикама. 

Спавајте довољно. Квалитетан сан (7–8 сати) директно утиче на имунитет, хормонску равнотежу и ментално здравље. Хроничан недостатак сна повећава ризик од многих обољења.

Управљајте стресом. Свакодневни стрес је неизбежан, али је важно како се са њим носимо. Пронађите активности које вас опуштају: шетња, вежбање, разговор, хобији или технике дисања су само нека од потенцијалних решења.

Избегавајте штетне навике. Пушење, прекомерна конзумација алкохола и седентарни начин живота значајно повећавају ризик од болести. Смањење или престанак ових навика је један од важних корака које можете направити ка здравијем начину живота.

Идите на превентивне прегледе. Чак и када се осећате добро, редовне контроле су неопходне. Пратите своју телесну масу и крвни притисак, с времена на време урадите анализе крви, једном годишње радите стоматолошке и гинеколошке прегледе, Папа тест и мамографију (за жене), преглед простате (за мушкарце), као и преглед вида итд. 

Где можете обавити превентивне прегледе?

Информације о бесплатним здравственим прегледима, скрининзима, вакцинацији и другим важним услугама и акцијама које се спроводе широм Србије уз подршку надлежних здравствених институција можете пронаћи на страници: https://euprava.gov.rs/zdravlje-zenа, као и на сајтовима локалних самоуправа.

За бригу о женском здрављу, повремене превентивне прегледе, едукацију и радионице, можете пратити: Удружење Хероине, Женски центар Милица и друге. 

Студентска поликлиника, Центар Срце, Цезам, ИАН међународна мрежа помоћи, као и друге организације пружају психолошку подршку и саветовање, са циљем очувања ментaлног здравља. 

Центар за полно преносиве болести ЗЗЗЗС-а организује бесплатно и анонимно тестирање на ХИВ, као и саветовање, а Институт за јавно здравље Батут често учествује у акцијама где се спроводи бесплатно тестирање и скрининг у циљу превенције инфективних болести. Поред њих, бесплатно и анонимно тестирање на ХИВ можете добити и у CheckPoint Beograd, Potent и Клиници за инфективне и тропске болести.