У селу Кусадак, у општини Смедеревска Паланка, школа која би требало да буде место сигурности и развоја претвара се у простор који родитеље оставља без одговора, а децу излаже свакодневном ризику.

Фотографије које добијамо приказују један континуитет запуштања: плафони који прокишњавају и буђ која се шири изнад учионица, зидови са пукотинама и рупама кроз које се види унутрашњост конструкције, дотрајале инсталације и простори исписани графитима који сведоче о потпуном изостанку одржавања и бриге. У таквим условима наставу похађа око 300 ђака у централној школи, док је издвојено одељење у Косовцу, за најмлађе разреде, у још лошијем стању.

Проблем се не завршава на школи. У вртићу који похађа око 120 деце, уписи се врше мимо законских стандарда, па се у просторијама од око 15 квадрата налази и до 18 малишана узраста од једне до две године, иако би број морао бити вишеструко мањи. Оно што данас функционише у том простору у великој мери произилази из ангажмана родитеља и мештана, уместо из системске подршке. Чим се у рад умеша политика, оно мало помака бива поништено, а људи који су покушали да унапреде услове бивају скрајнути.

Призори из Кусатка уклапају се у шири образац урушавања образовне инфраструктуре у бројним срединама широм Србије, где дотрајали објекти, небезбедни зидови, неадекватни хигијенски услови и недостатак основних средстава директно утичу на безбедност деце и квалитет образовања. Простор у којем деца бораве обликује њихово одрастање, утиче на осећај сигурности и одређује домете наставног процеса, па сваки његов недостатак има непосредне последице по њихов развој.

Закон јасно дефинише минималне услове за рад образовних установа, укључујући одговарајуће хигијенско-техничке стандарде и простор који омогућава остваривање циљева образовања и целовит развој ученика. Стање у Кусатку остаје далеко испод тог минимума, због чега се ово питање више не може посматрати као локални проблем или административни пропуст, већ као директно угрожавање права детета на безбедно и достојанствено образовање.

Безбедна школа представља законску обавезу и основно право сваког детета, а улагање у образовну и предшколску инфраструктуру мора да буде приоритет, јер од тога зависе безбедност, развој и будућност читавог друштва.