Министарство просвете одузело је дозволу за рад катедрама за српски језик, руски језик и историју на Филозофском факултету у Нишу. Тиме су студенти ових група престали да буду студенти, а професори су престали да буду професори.

Држава планира да, супротно жељама Универзитета у Нишу и Филозофског факултета, оснује „Факултет српских студија” на ком ће се изучавати историја, српски језик и руски језик, иако ови модули већ постоје на Филозофском факултету.

Овакав потез представља пре свега удар на аутономију универзитета. Не само да се све одвија без сагласности Универзитета у Нишу, већ иза оваквог чина стоје задње намере – све већи раскол и неповезаност научника и академске заједнице. Смисао појединачних факултета и катедара на њему је што већа увезаност сродних делатности, научника, професора и студената који се њима баве, ради што бољег развоја ових научних дисциплина. Одвајање факултета доноси добро само држави – она добија још једног декана преко ког ће вршити притисак на академску заједницу, разједињује студентско тело и спречава његово међусобно упознавање и сарадњу, отежава интердисциплинарни научни рад и свиме тиме штети науци и академији.

Овакви поступци властима нису страни. Бивши Природно-математички факултет у Београду данас је чак шест различитих факултета, Филозофски факултет у Београду је 60их година раздвојен на Филозофски и Филолошки, а Универзитет у Београду је, такође, једини у Србији на ком не постоји један централни факултет техничких наука, већ низ појединачних факултета за сваку науку.

Време универзитета као жртве политичких превирања је прошло. Студенти су пробуђени. Парламенти падају. Студентска, академска и научна свест се артикулишу. Универзитет ће остати аутономан.

Ишчекујемо реакције релевантних катедри са осталих универзитета, чије су колеге у Нишу данас на удару.