Петнаести фебруар ове године симболично је одабран. Датум није представљао само празник Сретење, када је донет први устав, већ и дан када су се у Крагујевцу окупили студенти из Београда, Новог Сада, Ниша и других градова. Подршка грађана ни овога пута није изостала. Сви су се скупили у Крагујевцу да подрже трећи велики и дуго планирани протест „Сретнимо се на Сретење”.

Оно што је било најупечатљивије и различито од великих протеста у другим градовима, јесте то што су у протестној зони гореле логорске ватре, створивши утисак масовног камповања, налик рафтинг експедицији.

Протест се у једном тренутку толико омасовио да су редари, којих је било много, једва успевали да одрже ред. Улице су биле преплављене људима, а на појединим местима играло се и коло, спонтано и са огромним ентузијазмом. На бројним транспарентима доминирао је натпис „Пумпај”, а често се чуло и скандирање ове речи. Атмосфера је достигла врхунац када је, након завршетка протестне тишине у поноћ, неко из масе узвикнуо „Пумпај!”, што је изазвало даљи талас повика.

Хладноћа није спречила људе да остану на улици, али су многи улазили у оближње кафане, школе и домове како би се загрејали. Организација је била на високом нивоу.

Протесту су присуствовали и људи из иностранства – брачни пар из Грчке је стигао са заставом своје земље, док је човек из Канаде, рођени Крагујевчанин, дошао са породицом само како би учествовао у овом догађају. Трактори су обележавали границе скупа, а са које год стране да се прилазило протесту, неко је нудио храну, што је додатно оснажило осећај заједништва.

Крагујевац је био готово непроходан; више улица је било блокирано, не само једна протестна зона. Грађани су у Крагујевац долазили и обилазним путевима, покушавајући да стигну на протест.

Разноврсни транспаренти алудирали су на Сретењски устав. Протесту су се придружили глумци и друге јавне личности, додатно скрећући пажњу јавности на овај догађај.

Шумадијски дочек био је испуњен топлином и гостопримством, пријатељском атмосфером и осећајем солидарности. Када је протест завршен, чишћење улица је прошло лако, јер су окупљени већ унапред водили рачуна о томе да не остављају смеће за собом.

Овај протест у Крагујевцу оставио је снажан утисак не само због масовности, већ и због јединствене атмосфере која је спојила дух борбе, заједништва и историјске симболике. Окупљање људи из различитих градова, па чак и из иностранства, показало је колико су вредности због којих се протестовало универзалне и значајне. Спонтаност, енергија и солидарност учинили су да овај догађај остане упамћен као један од кључних тренутака у историји студентских и грађанских окупљања. Без обзира на даљи ток протеста, једно је сигурно – дух који је распламсан на Сретење наставиће да гори.