Већ више од 4 месеца тзв. Студенти 2.0 и грађани који их подржавају кампују у Пионирском парку, наводно чекајући ипуњење својих захтева.

Током протекла 4 месеца Пионирски парк променио је свој лик. Од заштићеног споменика природе и парка којим су Београђани радо и редовно шетали, заједно са својом децом и кућним љубимцима, постао је ругло града, место на коме се окупљају припадници криминалних организација и насилници. Постао је морално сметлиште, али и сметлиште у сваком смислу те речи.

Сведочили смо уношењу оружја на територију парка и изазивање нереда пред, али и на дан протеста 15. марта.

Становници парка, предвођени Студентима 2.0 небројено пута, без саосећања и срама, прекидали су шеснаестоминутно одавање поште страдалима у паду надстрешнице у Новом Саду, на различите начине, бацањем пиротехничких средстава, каменица, пуштањем гласне музике и добацивањем.

Своје право лице показали су физичким али и вербалним нападима на новинаре и друге посетиоце парка.

Као студенти лажно су се представљали многи грађани, становници кампа, показујући празне, лажне, индексе.

После тромесечног ускраћивања права грађанима на слободу кретања кроз Пионирски парк, а након скупа новооснованог и још увек безименог покрета председника Републике Србије испред Дома Народне скупштине, њихове присталице, организовано довожене аутобусима из различитих делова Србије, али и плаћени и уцењени грађани одлучили су да камп прошире управо на ту површину, тиме до данас обустављајући саобраћај у делу Булевара краља Александра и приступне улице Тргу Николе Пашића.

Сведочили смо и ширењу транспарента, на улазу у камп, са натписом “БОЉЕ ЋАЦИ НЕГО НА*И” уз истицање кукастог крста.

Поред претходно наведених чињеница и многе друге потврђују само једно. Србија у својој историји није видела овакав протекторат насиља, недоличног понашања, незнања и недостатка морала од стране система преточеног у камп у самом центру њене престонице.

Студенти 2.0 при оснивању кампа или те “сабора”, како га је Милош Павловић тада назвао, испоставили су следеће захтеве:

1. Захтев факултету и ректорату да испоставе план надокнаде наставе и  почетак наставе.
2. Захтев Председнику Републике Србије и Председници Народне скупштине хитну реакцију у циљу успостављања редовног образовања.
3. Захтев хитне оставке министарке просвете Славице Ђукић Дејановић због неадектватне реакције
4. Захтев мораторијума на студентски кредит, смањење услова уписа на буџет, повећање броја испитних рокова, померање почетка нове академске године, повећање износа студентских стипендија и кредита, подршка студентима који су у Србији путем међународних програма, продужетак рока за одбрану мастер рада и докторске дисертације, смањење обима градива, полагање свих предиспитних обавеза на испитима, ревидиран план уписа за будуће бруцоше, једнаке услове конкурисања.
5. Захтев за повратак свих ђака и наставника у школске клупе.

Сви ови захтеви су за циљ ималисамо једно, према њиховим речима, а то је да се врате на наставу, како универзитети, тако и срење и основне школе.

Узевши у обзир промену околности и изјаву Милоша Павловића, неформалног вође кампа, о “победи” и његовом повратку на факултет са сигруношћу се може рећи да су захтеви Студената 2.0 формално испуњени, што се за захтеве студената, ђака и радника који се више од 8 месеци боре за демократско друштво и институције које функционишу не може рећи. Те данас након вишемесечног толерисања, позивамо њих, њихове присталице и све остале грађане који и данас окупирају Пионирски парк и околне улице, да се одатле повуку, а након испуњења њихових захтева испостављених 5. марта 2025. године.

Такође како је Министарство унутрашњих послова показало одлучност у разбијању сваке врсте барикада и ометања јавног саобраћаја, позивамо их да уз адекватну организацију посебних једница полиције и технике, приступе уклањању овог незаконитог кампа који ремети неометани проток возила и људи платоом испред Дома Народне скупштине.