Афлатоксин је отров, који је кроз кукуруз и сточну храну доспео до наших трпеза, преко млека. Ова афера откривена је 2013. године, а јавност је била упозоравана и пре откривања. Уместо решавања кризе, власт је мењала дозвољен ниво афлаткосина у млеку.
Ко је крив за излагање грађана тровању, за немар и неодговороност?
Ко je крив за доношење одлуке брисању статуса културног добра комплексу Генералштаба и Министарства одбране у Београду - без стручне анализе, без предлога надлежних институција и без постојања законског основа, иако обекти нису изгубили споменичке вредности?
Како је Синиша Мали постао доктор наука упркос свим неправилнодтима у његовом раду?
На сајту Пешчаник, 2014. године, Раша Карапанџа оспорио је докторат Синише Малог. Уочено је преузимање садржаја из разних извора, док исти нису наведени у раду. Мали је свој докторат „бранио“ на Факултету организационих наука. Малом никада није уручена диплома доктора наука.
Прошло је 11 година од тада, а случај још увек није добио судско решење.
Дана 17.3.2025. године председник Републике Србије Александар Вучић, праћен новинарима, ушао је у јединицу интензивне неге Ургентног центра УКЦС. Том приликом угрожено је здравље изузетно осетљивих пацијената повређених у трагедији у Кочанима, Северна Македонија. Физичким лицима је забрањен улаз у јединицу интензивне неге, а 17. марта је на снази била и забрана посета у УКЦС због актуелне епидемије грипа.
Захтевамо одговорност за овај инцидент и питамо се - Ко је крив?
На пољопривредном имању у Старој Пазови под називом ,,Јовањица” новембра 2019. године разоткривена је највећа плантажа марихуане у Европи. У илегалној лабораторији, прикривеној и заташканој од стране припадника система, произведено је више тонa исте.
У корумпираном систему, када правда постоји само за одређене - чија је ово одговорност?
Саобраћајна незгода на наплатној рампи Дољевац догодила се 31. јануара 2019, када је возило „Коридора Србије“ ударило аутомобил на рампи, усмртивши Станику Глигоријевић и повредивши више особа, међу њима и тадашњег директора Зорана Бабића. Возач Дејан Станојевић осуђен је на четири и по године затвора. Контроверзе је изазвао нестанак два минута снимка надзорних камера, који би, према породици и адвокатима, могао открити све околности незгоде и ко је те ноћи био за воланом.
У августу 2019. Вучић је изјавио да је погледао цео снимак незгоде, назвао га “ужасним”, тврдио да Бабић није био за воланом и обећао да ће тражити да снимак буде јавно доступан. У априлу 2021. изјавио је да снимак ипак нема, да га нико није тражио и да га није доставио јер га нико није питао.
Ко je крив за изазивање страха и панике 15. марта 2025. године у 19.11 часова дуж Улице краља Милана, током мирног протеста и 15 минута тишине у знак сећања на трагично настрадале у Новом Саду?
У Новом Саду 01. новембра 2024. урушила се надстрешница крила Б, на Железничкој станици. Са собом је однела 16 живота. Након притисака објављен је тек део документације пројекта, која ни 6 месеци касније, није комплетна. Пројекат прате бројне нелогичности попут те да радови на станичној згради нису пријављени све до 16. октобра 2024. године, три месеца након свечаног отварања. Био то људски немар или грешка, неко мора да одговара за то.
Ко је крив за пад надстрешнице?
14. 2. 2025. године, у Основној школи „Слободан Бајић Паја” у Пећинцима, у току 4. часа у првој смени, пао је део малтера са зида на две ученице 6. разреда. Девојчице нису задобиле теже повреде. Плафон се обрушио директно на њих, те је то трећи пут да долази до повреда од одваљивања плафона у тој школи, али и даље нема реакција на то.
Ко је крив за пад плафона у ОШ „Слободан Бајић Паја” у Пећинцима?
Кућа новинара Милана Јовановића запаљена је у ноћи 11. децембра 2018. године, јер се усудио да трага за истином. Због писања о злоупотребама у Општини Гроцка, док су он и његова супруга Јела спавали, те ноћи је у њихову гаражу убачен молотовљев коктел. Пламен се убрзо проширио и прогутао њихов дом, али није прогутао истину.
Ово није само напад на једног човека, већ покушај застрашивања и утишавања свих који се усуде да се супротставе корупцији.
Зашто је правда за угрожавање безбедности новинара спора, а неретко и недостижна?
Током пандемије COVID-19, српске власти су на врло нетранспарентан начин набављале преко потребне респираторе који су служили за одржавање у животу хоспитализоване животно угрожене пацијенте. Власт је без јавних тендера и додатних детаља о набавци респиратора прибављала ове инструменте по упитним ценама и упитном квалитету, а често без јавних информација о томе одакле су набављени и где је велики број тих респиратора завршио.
Упркос реакцији јавности и подношењу кривичних пријава против корупције и злоупотребе јавних средстава, надлежне институције никада нису испитале случај спорних респиратора, њиховог порекла и квалитета. У врло кризној ситуацији смо сведочили обманама и нетранспарентности владајуће странке. Ово је био само један од бројних корака који воде ка неповерењу у државне институције и надлежне органе.
Када ћемо имати право на истину?
Од 2018. године међу стручњацима и грађанима влада забринутост поводом потенцијалне реализације пројекта „Јадар“ компаније Рио Тинто. Од тада грађани Републике Србије организују протесте, који свој врхунац достижу лета 2024. Према подацима Архива јавних скупова, 10. августа 2024. године 50 000 људи је било на улицама.
Технологија екстракције литијума из руда, попут јадарита, сасвим је довољан повод за бригу. Масовно кршење закона од стране компаније Рио Тинто, као и ћерке компаније “Rio Sava exploration”, обустављање пројекта 2021. године, а затим поновно настављање са пројектом 2024. године враћањем Просторног плана на снагу, нетранспарентност у раду, дизајнирање закона и прописа како би се једном страном пројекту дао легитимитет у очима јавности, као и апсолутно нефункционисање надлежних институција и министарстава додатно и оправдано стварају страх и неповерење за безбедно спровођење пројекта.
Законске регулативе о дозвољеној концентрацији тешким метала у води и земљишту су обесмишљене њиховим вишеструким подизањем. Веће количине метала, попут бора, у земљишту и води инхибиторно делују на раст биљака. Код људи доводе до оштећења органа или смрти. Истражне бушотине рудника су довеле до значајног загађења пољопривредног земљишта, поџемних вода и река Корените и Јадра.
Пројекат „Јадар“ је од стране компаније и појединих државних функционера представљен јавности као кључан за „зелену транзицију„“ у Србији. Уништавање терена и плодног земљишта, зарад рудника, контаминација река, земљишта, поџемних вода и акумулирање токсичног рудног отпада, чије решење и одлагање и даље није скроз разјашњено, не звучи тако зелено. Екстракција литијума из руде је веома захтевна у погледу потрошње ресурса и енергената, а долази и до акумулације велике количине ЦО2. Зашто се овакав метод екстракције приоритизује у Србији, када је повољност за минерализацију већа у земљама попут Немачке, Француске, Аустрије, Шпаније?
Литијум-јонске батерије имају ограничен капацитет који временом опада. Највећи део електричне енергије у Србији се добија из термоелектрана (сагоревањем угља ниског квалитета и калоричне вредности)- да ли су заиста потребне литијум-јонске батерије за зелену транзицију? Литијум-јонске батерије само сакривају од потрошача емисију ЦО2. У Србији није приоритет коришћење биообновљивих извора енергије и других корака ка зеленој транзицији, већ отварање рудника стране компаније искључиво због европског интереса, што постаје очигледно када се пројекат „Јадар„“ нашао на списку потенцијалних европских статешких пројеката у складу са Законом о критичним сировинама. За прву фазу прераде руде користе се огромне количине концентроване киселине. Пруге за теретне вагоне су на граници неупотребљивости и сведоци смо константних хаварија уследи изливања и превртања вагона. Танспорт јаке концентроване киселине била додатна еколошка катастрофа мимо рудника.
У питање се доводи употреба литијум-јонских батерија у будућности.
Звездан Терзић - оптужен за злоупотребе продаје играча и да је незаконито присвојио 1,1 милион немачких марака. Такоðе је омогућио да иностране фирме, чије власништво није утврðено, зараде 3,3 милиона.
Суђење је почело у јануару 2011. године, а Терзић је у међувремену постао директор фудбалског клуба „Црвена звезда“. Учинио је то, како је сам испричао, на инсистирање Александра Вучића, тада првог потпредседника Владе.
Оно је трајало 12 година и за то време одржано је свега 18 пута. Суђење је одлагано због недоласка оптужених, а због промена судија више пута је почињало испочетка.
Бројна одлагања ишла су наруку Терзићу пошто су застареле две од три оптужбе против њега што је констатовала судија Ана Трифуновић Ђуричковић кад је у јулу прошле године образлагала ослобађајућу пресуду
Зашто је суðење одлагано толико пута? Зашто је Терзић током оптужбе добио функцију у фудбалском клубу „Црвена Звезда”?
Оливер Ивановић, један од ретких политичара који је на Косову критиковао и Београд и криминалне структуре Српске листе, убијен је 16. јануара 2018. с леђа, са шест хитаца у леђа и ноге, испред своје канцеларије у Северној Митровици.
Месецима пре тога био је мета медијске хајке на ТВ Пинк и у прорежимским таблоидима.
Главни осумњичени повезани су са безбедносним структурама и криминалом, али никада нису процесуирани.
Хеликоптер Војске Србије полетео је 13. марта 2015. по процедури, али је слетање наређено мимо ње – да би медији могли да сниме долазак бебе из Новог Пазара.
Упркос густој магли и упозорењима, хеликоптер је преусмерен на цивилни аеродром. Постављала су се питања: зашто није слетео на ВМА или у Батајницу? Зашто се летело за Београд, а не за болницу ближу месту несреће?
Одговора нема.
Извештаји су означени као „строго поверљиво“. Министар одбране је наставио каријеру. Више јавно тужилаштво одлучило је да „нико није крив“.
А седам људи, укључујући бебу и два лекара – никада се нису вратили кући.