Već više od 4 meseca tzv. Studenti 2.0 i građani koji ih podržavaju kampuju u Pionirskom parku, navodno čekajući ipunjenje svojih zahteva.

Tokom protekla 4 meseca Pionirski park promenio je svoj lik. Od zaštićenog spomenika prirode i parka kojim su Beograđani rado i redovno šetali, zajedno sa svojom decom i kućnim ljubimcima, postao je ruglo grada, mesto na kome se okupljaju pripadnici kriminalnih organizacija i nasilnici. Postao je moralno smetlište, ali i smetlište u svakom smislu te reči.

Svedočili smo unošenju oružja na teritoriju parka i izazivanje nereda pred, ali i na dan protesta 15. marta.

Stanovnici parka, predvođeni Studentima 2.0 nebrojeno puta, bez saosećanja i srama, prekidali su šesnaestominutno odavanje pošte stradalima u padu nadstrešnice u Novom Sadu, na različite načine, bacanjem pirotehničkih sredstava, kamenica, puštanjem glasne muzike i dobacivanjem.

Svoje pravo lice pokazali su fizičkim ali i verbalnim napadima na novinare i druge posetioce parka.

Kao studenti lažno su se predstavljali mnogi građani, stanovnici kampa, pokazujući prazne, lažne, indekse.

Posle tromesečnog uskraćivanja prava građanima na slobodu kretanja kroz Pionirski park, a nakon skupa novoosnovanog i još uvek bezimenog pokreta predsednika Republike Srbije ispred Doma Narodne skupštine, njihove pristalice, organizovano dovožene autobusima iz različitih delova Srbije, ali i plaćeni i ucenjeni građani odlučili su da kamp prošire upravo na tu površinu, time do danas obustavljajući saobraćaj u delu Bulevara kralja Aleksandra i pristupne ulice Trgu Nikole Pašića.

Svedočili smo i širenju transparenta, na ulazu u kamp, sa natpisom “BOLjE ĆACI NEGO NA*I” uz isticanje kukastog krsta.

Pored prethodno navedenih činjenica i mnoge druge potvrđuju samo jedno. Srbija u svojoj istoriji nije videla ovakav protektorat nasilja, nedoličnog ponašanja, neznanja i nedostatka morala od strane sistema pretočenog u kamp u samom centru njene prestonice.

Studenti 2.0 pri osnivanju kampa ili te “sabora”, kako ga je Miloš Pavlović tada nazvao, ispostavili su sledeće zahteve:

1. Zahtev fakultetu i rektoratu da ispostave plan nadoknade nastave i  početak nastave.
2. Zahtev Predsedniku Republike Srbije i Predsednici Narodne skupštine hitnu reakciju u cilju uspostavljanja redovnog obrazovanja.
3. Zahtev hitne ostavke ministarke prosvete Slavice Đukić Dejanović zbog neadektvatne reakcije
4. Zahtev moratorijuma na studentski kredit, smanjenje uslova upisa na budžet, povećanje broja ispitnih rokova, pomeranje početka nove akademske godine, povećanje iznosa studentskih stipendija i kredita, podrška studentima koji su u Srbiji putem međunarodnih programa, produžetak roka za odbranu master rada i doktorske disertacije, smanjenje obima gradiva, polaganje svih predispitnih obaveza na ispitima, revidiran plan upisa za buduće brucoše, jednake uslove konkurisanja.
5. Zahtev za povratak svih đaka i nastavnika u školske klupe.

Svi ovi zahtevi su za cilj imalisamo jedno, prema njihovim rečima, a to je da se vrate na nastavu, kako univerziteti, tako i srenje i osnovne škole.

Uzevši u obzir promenu okolnosti i izjavu Miloša Pavlovića, neformalnog vođe kampa, o “pobedi” i njegovom povratku na fakultet sa sigrunošću se može reći da su zahtevi Studenata 2.0 formalno ispunjeni, što se za zahteve studenata, đaka i radnika koji se više od 8 meseci bore za demokratsko društvo i institucije koje funkcionišu ne može reći. Te danas nakon višemesečnog tolerisanja, pozivamo njih, njihove pristalice i sve ostale građane koji i danas okupiraju Pionirski park i okolne ulice, da se odatle povuku, a nakon ispunjenja njihovih zahteva ispostavljenih 5. marta 2025. godine.

Takođe kako je Ministarstvo unutrašnjih poslova pokazalo odlučnost u razbijanju svake vrste barikada i ometanja javnog saobraćaja, pozivamo ih da uz adekvatnu organizaciju posebnih jednica policije i tehnike, pristupe uklanjanju ovog nezakonitog kampa koji remeti neometani protok vozila i ljudi platoom ispred Doma Narodne skupštine.