Dan studenata u uslovima pritiska i kontrole

Ovaj Dan studenata dolazi posle godine u kojoj je odnos prema studentima jasno postavljen. Okupljanja se prekidaju, studenti se privode, a intervencije postaju redovna pojava.

Period od aprila 2025. do aprila 2026. pokazuje kontinuitet postupanja. U različitim gradovima i povodima ponavljaju se isti obrasci: prisustvo policije, razbijanje okupljanja, privođenja i povrede.

Proleće i leto 2025

U aprilu 2025. u Novom Sadu policija interveniše tokom studentskih okupljanja. Primenjuje se fizička sila, studenti se guraju i obaraju, a više njih zadobija povrede.

Tokom juna, jula i avgusta intervencije se umnožavaju.

Blokade se razbijaju u više navrata. Privođenja se dešavaju kontinuirano, tokom samih okupljanja, kretanja ka protestima i nakon njih. Studenti se izdvajaju iz mase, obaraju, vezuju i odvode u policijske stanice. Zadržavanja traju satima, uz ograničen pristup informacijama.

U tom periodu kroz privođenja prolazi veći broj studenata. Povrede se beleže u više navrata, najčešće prilikom intervencija i izvlačenja sa blokada.

Prisustvo policije postaje stalno, a postupanje predvidivo.

Ulazak u akademski prostor

Kraj marta 2026. obeležava trenutak u kom se pritisak direktno premešta u unutrašnjost univerziteta.

Povod je smrt studentkinje Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Umesto postupka koji je usmeren na utvrđivanje okolnosti i odgovornosti, sledi niz poteza koji zahvataju studente i način njihovog organizovanja.

Već narednog dana policija ponovo ulazi na Filozofski fakultet. Fokus nije na mestu događaja, već na studentima u blokadi. Traže se plenumska dokumenta, zapisnici i materijali koji se odnose na organizaciju studenata.

Istovremeno, materijali iznutra pojavljuju se u medijima gotovo u realnom vremenu.

U istom periodu studenti se pozivaju na informativne razgovore, privode i zadržavaju, uključujući i tokom izbornog dana. Zabeleženi su slučajevi zastrašivanja i fizičkog nasilja na terenu.

Nekoliko dana kasnije, 31. marta, policija ulazi u Rektorat Univerziteta u Beogradu. Zvanično obrazloženje je istraga: oduzimanje snimaka sa kamera i prikupljanje dokaza.

Međutim, policija se odmah upućuje u prostorije koje su koristili plenumi. Studenti koji su se zatekli u zgradi ne mogu slobodno da izađu, traži im se identifikacija, a kretanje im je ograničeno. Zaposlenima i studentima bilo onemogućeno slobodno kretanje i komunikacija, uključujući i kontakt sa advokatima.

Tokom pretresa oduzima se dokumentacija i tehnička oprema, uključujući računare i snimke.

U isto vreme, policija preko unutrašnjih prolaza ulazi i ka Filozofskom fakultetu, koji je već bio predmet pretresa.

Ova dva događaja ne mogu se posmatrati odvojeno.

Povod je isti. Prostor je isti. Meta je ista.

Istraga se formalno vodi zbog konkretnog događaja, ali zahvata infrastrukturu studentskog organizovanja i samu strukturu univerziteta.

Kontinuitet borbe

Kada se sve ovo postavi u niz, postaje jasno da se ne radi o trenutku, već o kontinuitetu. Zato nije slučajno što se vraćamo na jedan govor star devedeset godina.

Godine 1936, student Tehničkog fakulteta u Beogradu Veljko Vlahović govori o autonomiji univerziteta u uslovima policijskog pritiska. Ne govori apstraktno, već iz situacije u kojoj policija stoji na ulazima, u kojoj se studenti hapse, u kojoj se univerzitet brani kao poslednji prostor u kom je moguće misliti bez kontrole.

On govori o univerzitetu kao mestu koje mora da pripada onima koji uče i misle, a ne onima koji upravljaju silom. Govori o znanju koje ne sme biti podređeno interesima moćnih i o slobodi bez koje nema ni nauke ni društva.

Taj tekst danas ne deluje kao istorijski dokument.

Kontekst se promenio, ali odnos ostaje isti: sa jedne strane univerzitet kao prostor slobode, sa druge strane pokušaj da se taj prostor stavi pod kontrolu.

Bolonja kao okvir

Promene unutar univerziteta odvijaju se i kroz sistem studiranja.

Bolonjski model je već uspostavljen i ne dovodi se u pitanje. Organizacija studija zasniva se na bodovima, rokovima i administrativnim zahtevima, što direktno utiče na način učenja.

Znanje se razlaže na manje celine koje se formalno savladavaju, bez prostora za produbljen rad. Studiranje se svodi na ispunjavanje uslova, a ne na razumevanje. U tom okviru, obrazovanje se postepeno tretira kao roba, a diploma kao sredstvo za ulazak na tržište rada.

Univerzitet se prilagođava potrebama tržišta i interesima ekonomskih struktura, dok se uloga kritičkog mišljenja potiskuje.

Takav sistem ne deluje samo na organizaciju nastave, već i na poziciju studenata, koji se usmeravaju ka prilagođavanju postojećim uslovima, umesto ka njihovom preispitivanju.

Dan studenata 2025

Dan studenata prošle godine obeležili smo na ulici, u okviru blokada koje su već bile u toku.

Otišli smo do groba Žarka Marinovića i položili vence.

Time smo povezali sopstvenu borbu sa istorijom studentskog otpora i trenutkom u kom je autonomija univerziteta već jednom bila napadnuta.

Pitanje autonomije nije bilo formalno, već direktno povezano sa prisustvom represivnog aparata i načinom na koji se univerzitet tretira.

Dan studenata 2026

Ovaj Dan studenata dočekujemo posle godine u kojoj su privođenja, intervencije i ulasci policije u univerzitet postali deo svakodnevice.

U tom periodu smo se okupljali pod pritiskom, izlazili na ulice uz prisustvo policije i organizovali u uslovima koji su se stalno menjali.

Iskustvo prethodne godine određuje i ovaj datum.

Pitanje autonomije više nije odvojeno od pitanja bezbednosti i mogućnosti da uopšte delujemo kao studenti. Univerzitet postoji onoliko koliko postoji prostor da u njemu delujemo.